VIC – Ciganka ulazi u centar za socijalni rad, a prati je ravno petnaestoro dece….

Ciganka ulazi u centar za socijalni rad, a prati je ravno petnaestoro dece.
– Au, jekne socijalna radnica. Nisu valjda svi vaši?!
– Ma, jesu, znate moj Cigo je jako napasan, nikad ga ne vadi na vreme. – odgovori Ciganka
– Dobro Gospođo ne morate tako da se izražavate. Moram i vas i njih upisati u knjigu. Recite mi njihova imena.
– Ovo je moj najstariji sin; zove se Saša – krene Ciganka nabrajati. A
ovo je najstarija ćerka, Saša.

Sledeća se ćerka zove Saša, a onda se
rodio sin, Saša.
– Zar se i svi ostali zovu Saša? – upita, sve ne verujući, socijalna radnica.
– Pa, da; zapravo je to vrlo praktično. Na primer, kad ih zovem na
ručak, samo viknem Saša i svi dotrče. Kad želim zaustaviti nekog ko
izleće na ulicu, viknem Saša i ko god da je, odmah stane. To mi je
valjda bila najpametnija odluka – sve ih isto nazvati.
Socijalna radnica malo razmisli o tim argumentima, a onda oprezno pita:
– To razumem, ali šta ako hoćete da dođe samo jedno, određeno, dete a ne cela gomila njih?
– A, onda ih zovem po … prezimenu !

loading...
(Visited 1,698 times, 1 visits today)

Comments

comments